Vekovima unazad ljudi pomoću boja i ornamenata ukrašavaju i obeležavaju svoja tela. Ako je primitivna tetovaža nosila simbolično tj. duhovno značenje jer je predstavljala određene rituale ili hijerarhiju u plemenu ili grupi, onda moderna tetovaža danas predstavlja prenošenje lične poruke, stavova, raspoloženja, trenutaka.

Dok će se u svetu uskoro čuditi onima koji nemaju tetovažu na sebi, na našim prostorima tetovaža je još uvek izbor ekstrema. Ali pođimo ispočetka. Počevši od pećinskog pa sve do modernog čoveka, umetnost tetoviranja je pretrpela brojne promene i poprimila nove oblike na svom putu koji je star skoro kao i samo čovecanstvo.

Tetoviranje nema jednu tačku porekla jer potiče sa nekoliko strana sveta. Što iz Japana, preko Novog Zelanda odakle se i smatra da potiče reč *tatau* iz koje je kasnije izvučena rečl *tattoo*, pa do same Evrope i Amerike gde je doživela pravu komercijalnu ekspanziju. Kroz istoriju se tetovaža povezuje sa duhovnim, socijalnim i borbenim statusom jedinke ili grupe. Mnoge istorijske ličnosti su imale tetovaže na sebi. Neki od njih su Kajzer Vilhem, Lejdi Rendolf, Čerčil, kralj Edvard VII, Aleksandar Karađorđević, car Nikola II.

Veoma značajan trenutak za modernu tetovažu je patentiranje prve električne mašinice za tetoviranje (do tada se radilo raznim iglama i šiljatim oruđem) 1891. godine, koju je patentirao Samuel o Rajli. Prva zvanična radnja za tetoviranje je otvorena 1846. godine u Njujorku i njene prve mušterije su bili mornari, vojnici, lokalni mangupi i dame sumnjivog morala. Za njenu popularnost i kasniju komercijalizaciju su odgovorni cirkusi koji su imali po par kompletno istetoviranih osoba od glave do pete, što je bila prava atrakcija u to vreme.

Ni naši prostori nisu bili pošteđeni širenja tetovaže pa je u bivšoj SFRJ bila čuvena *JNA* tetovaža sa najčešće ispisanim datumom služenja vojnog roka ispod nje.

Tetoviranje je svakako jedan od starijih zanata a sam razvoj je blisko povezan sa našim dostignućima i razvojem čovečanstva. Tetoviranje se uveliko vrši sa mašinicama takozvane treće generacije sa maksimalnom preciznošću, minimalnom vibracijom i bukom a boje su izuzetno intezivne i trajnije nego nekada. Tetoviranje nije samo umetnost već i način života za onoga ko se odluči za ovu umetnost.

Krstarenjem svetom ili laganom šetnjom svetskim metropolama srešćete pripadnike istog trajba koji se prepoznaju po modernim simbolima današnjice kao što su autfit, fizički izgled, tetovaže i slično. Jedan od njih je i bodi pirsing. On odaje, a u isto vreme prikazuje određene crte osobe koja ga nosi. Prema mestu na kome se nalazi nakit ili njegovom izgledu vrlo lako se može otkriti delić nečijeg senzibiliteta, ono što neko želi da prikaže ili poruku koju želi da prenese.

Senzualnija priča počinje upravo na skrivenim mestima. Sa druge strane bušenje tela može imati veze i sa mazohizmom tj. potrebom za određenim nivoom bola ali to svakako nisu pirsinzi koje svakodnevno možemo videti na ulici.

Prvi podatci o izbušenim delovima tela potiču sa ostrva Borneo gde su pripadnici jačeg pola bušili intimne regije radi boljeg seksualnog iskustva. U Južnoj Americi su pripadnici plemena Karafa ugrađivali parče drveta ispod usne kako bi označili ulazak u zrelo doba.

Bodi pirsing nije zaobišao ni drevni moćni Egipat još pre nove ere gde je bio privilegija bogatih. Faraon je ritualno bušio pupak. Rimski vojnici bi bušili bradavice čime bi dokazivali hrabrost.

Komercijalizaciju i ekspanziju je doživeo početkom 70-tih godina na zapadnoj obali Amerike a 90-tih je već postao modni trend preko MTV-ja i njegovih zvezda (Madonna). U svetu mode creator Gotje je prvi angažovao manekenke sa pirsizima na telu za svoje revije. I tako se bodi pirsing seli iz *grupe neshvaćenih pankera, umetnika i sadista* u svet prestiža i džet seta.

Jedan od prvih i svakako najznačajnijih distributera nakita je WILD CAT iz Brajtona. Nakit se u modernijem dobu pravi od hirurškog čelika i plemenitih materijala koji ni na jednom organizmu ne izazivaju spoljne reakcije. Ukoliko se odlučite za ovo malo zadovoljstvo ukrašavanja tela koje postaje umetnost a kome ni faraoni nisu odoleli, srećno!

Održavanje sveže tetovaže

Koža je prvo odbrambeno sredstvo organa od neprijateljskih organizama iz okruženja. Iz tog razloga ona ima neverovatna regenerativna svojstva. Koža sadrži veliki broj bakterija i spolja i unutra, a zanimljiv podatak koji to potkrepljuje je da posle pranja ruku imamo više bakterija nego pre pranja. To je zato sto pranjem skidamo mrtve ćelije i otkrivamo bakterije koje su se nalazile pod kožom. Ove bakterije nisu opasne po nas i po ljude u našoj okolini.

Koža je sačinjena od tri sloja. Epiderm, prvi sloj koji se stalno peruta i obnavlja. Derm, sloj ispod koga se nalazi masno tkivo i sloj u koji se treba ubaciti boja i hipoderm, sloj sa masnim tkivom iz koga niču dlake i koji ne bi smo smeli povređivati.Tetovaža se mora negovati u procesu zarastanja 6-10 dana a manjim intezitetom i posle toga.

Po završetku tetoviranja tetovažu mažemo hidrociklinom koji je antibiotik I umanjuje iritaciju, jekodermom koji je fantastičan za regeneraciju kože ili vazelinom koji je neutralan i služi samo za održavanje vlažnosti. Obavezno nosimo najlon preko tetovaže po izlasku iz studija u sledećih par sati, a nosimo ga i pri svakom oblačenju garderobe preko tetovaže u sledećih par dana kako ne bismo kontaminirali, iritirali ili povredili svežu tetovažu.

Tetovaža se ispira hladnom ili mlakom vodom kako bismo skinuli višak boje, limfe ili krvi koje koža može ispustati posle tetoviranja. Za vreme pranja ne pritiskati previše mesto već ga ispirati laganim pokretima i po mogućstvu sa ph-neutralnom ili nekom blagom kupkom. Na kraju se višak vode odstranjuje tapkanjem peškirom ili ubrusom po vlažnom mestu na kojem je tetovaža. Sačekati koji minut i zatim naneti neku od navedenih krema preko istetoviranog mesta, nežnim kružnim pokretima dovoljno dugo da koža upije kremu i ne ostaviti previše kreme na njoj nakon mazanja.

Princip održavanja je jako prost i treba ga se pridržavati svih dana zarastanja ranice. Redovnim mazanjem kreme i nošenjem celofana na naveden način se sprečava sušenje tetovaže koje je izazvano iritacijom kože i blagom toplinom tog mesta, a samim tim se umanjuje i stvaranje krastice koja moze biti veća, a koja će se kasnije zbog toga pri odvajanju od koze povući i malo boje sa sobom. Krasta se ne sme nasilno ili mehanički skidati već sama treba otpasti kad sazreli. Ne treba se preterivati sa pranjem tetovaže, dovoljno je ujutru i uveče jer ćemo dodatno isušiti kožu sto nam nije cilj.

I nakon 7 dana se nastavlja sa mazanjem tetovaže ali ne istim intezitetom i sa istim ciljem. Ovaj put se to radi kako bi se mlada kožica koja je regenerisana što bolje opskrbila vitaminima i zadržala hidrantnost što će rezultirati boljim i dugotrajnijim intezitetom boje. Tada se mogu koristiti i druge kreme pogodne za to: pantenol, nivea, Pavlovićeva mast, razni melemi, ulja ili mleka za telo.

U periodu od par nedelja treba izbegavati sunčanje i solarijum jer mogu uticati na kvalitet tetovaže i samo zarastanje. U prvih 7 dana izbegavati i kupanje na otvorenim kupalištima i rekama. Oko treninga bilo kakve vrste se treba konsultovati sa majstorom koji će vas uputiti u rizike.

Ako vam bilo šta iz navedenog nije jasno, ne raditi ništa na svoju ruku već pitati majstora. Preporuka je konsultovati ga i oko kontrole urađenog koja bi bila idealna posle 2-4 dana.

Održavanje tek ugrađenog nakita

Održavanje mesta tek urađenog bodi pirsinga se malo razlikuje od održavanja tetovaže i to najviše zbog toga što se tetovaža radi površinski a ugradnja nakita ide dublje pod kožu i ima dve rupe ulaznu i izlaznu. Visoki faktor rizika je samim tim i nakit koji može izazvati velike komplikacije pri zarastanju ako nije od odgovarajućeg materijala tj. plemenitog metala. Hirurški čelik je najstandardniji a koristi se i niobijum ili titanijum.

Nestručnim i neprofesionalnim pristupom radu mogu se izazvati ozbiljne povrede vena, krvnih sudova, nerava i mekog tkiva. Infekcija probušenog mesta je najčešći oblik komplikacije probušenog mesta i može biti manja i veća, ozbiljnija.

Održavanje izbušenog mesta možemo podeliti na tri regije. Prva, spoljašnja u koju spadaju bušenje ušiju, obrve, bradavice, nosa. Druga, unutrašnja tj. usne duplje u koju spada bušenje jezika, resice i usne koja se održava spolja i unutra. Treća regija, pupak koji je takođe spolja ali zbog dela tela na kome je i njegovog prirodnog pomeranja zahteva posebnu negu i pažnju.

Prvo što radite sat-dva nakon bušenja spoljašnjih pirsinga je ispiranje mesta bušenja i nakita mlakom vodom, ph-neutralnim ili antibakterijskim sapunom. Pri tome vam može pomoći stapić za uši ali se treba obratiti pažnja da ne ostanu njegove dlačice oko nakita ili na koži da se ne bi izazvala dodatna iritacija kasnije. Zatim se površina oko nakita može dezinfikovati povidon jodom ili rivanolom. Zatim se krema hidrociklin tj. antibiotik koji smiruje upalu nanosi na obe rupice i deo nakita koji viri van kože. Blagim pokretima se pomera nakit u smeru gore-dole ili levo-desno kako bi krema ušla u kanalić. Na kraju se ukloni višak kreme sa nakita i ako je potrebno sa mesta oko njega u slučaju da je kreme previše.

Poželjno je da veliki deo dana mesto održimo vlažnim kako bi se novonastali kanalić što bolje obrazovao.

Nega je veoma bitna narednih 14 dana a kasnije povremeno jer se na nekim delovima tela novo tkivo formira i mesecima ali mi to ne vidimo. Izbegavati nepotrebno diranje i čačkanje nakita kada mu za to vreme nije, sklanjati kosu sa njega i paziti od dodatnog mehaničkog povređivanja.

Bez solarijuma i kupanja na javnim i otvorenim kupalištima da bi se izbegla infekcija. Trening je dozvoljen u zavisnosti od mesta bušenja. Znojenje bušenog mesta izbegavati ili ga u krajnjem slučaju što pre dezinfikovati tuširanjem ili jodom i kremom.

Kod bušenja usne duplje umesto tuširanja sprovodi se ispiranje usta razblaženim rastvorom ozosepta koji se prema uputstvu razblažuje u razmeri 1 prema 7 u korist vode i koristi se ujutru i uveče obavezno i posle svakog obroka.

Izbegavati slanu i veoma začinjenu hranu, cigarete, ljubljenje, oralni sex i posebno igranje sa nakitom iz dosade. Preporučuje se mekša ili pasirana hrana da ne bi doslo do povrede i smanjivanje bespotrebne priče u narednih nekoliko dana jer ćete time dodatno iritirati ranicu.

Ako je sve u redu posle 10-tak dana se vadi duži nakit i stavlja prava dužina. Zamena nakita se vrši stručno i profesionalno u studiju i ne preporučuje se čackanje na svoju ruku. Kod bušenja pupka je ista procedura bušenja kao i kod ostalih spoljašnjih pirsinga ali se stavlja gaza preko nakita posle bušenja kako ne bi doslo do mehaničke povrede ili kačenja nakita o neku stvar.

Gaza se nosi u narednih par dana da bi sačuvala mesto sterilnim od garderobe. Takođe izbegavati solarijum ili sunce, reke bazene, seks u misionarskoj pozi. Povesti računa da se previše ne pritiska pri sedenju ili savijanju. Hidrociklin je najbolji za čišćenje svih spoljašnjih pirsinga. Toplo se preporučuje standardni nakit bez privezaka tj. visuljaka i onaj koji nije težak. Kontrola obavezna.

Par saveta za neodlučne

Ako želite da se istetovirate, prvo razmislite da li ste osoba koja se može nositi sa tom doživotnom promenom na vašem telu. Realno je da nam se menja životno doba, samim tim i razmišljanje, fizički i duhovni izgled, posao. Znajte da ne rade i ne vrede svi majstori kao i njihovo vreme isto. Ako ste u mogućnosti dobro se unapred raspitajte o svemu pre dolaska u studio, a onda dozvolite vašem majstoru da vas sprovede i uputi u sve što vas interesuje.

Pri prvom susretu sa majstorom će vam biti jasno da li ste jedan za drugoga, ne forsirajte saradnju ako vam osećaj nije kompletan. Nemojte se cenjkati i tražiti uslove koji ne odgovaraju majstoru jer ćete na kraju ukupno lošije proći a da toga i ne budete svesni. Ako želite popust, zaslužite ga vašim stavom i poštovanjem umetnika kao i ponašanjem ili dobrom preporukom.

Predstavite se u pravom svetlu kako bi vam majstor dao prave savete za vašu novu tetovažu. Osvrnite se na ljubaznost i atmosferu u prostoru u koji ste došli i higijenu jer vam buduće iskustvo može postati jedan od najnapetijih i neprijatnijih trenutaka u životu, a ni tetovaža se neće daleko odmaći od toga.

Dobro se raspitajte o održavanju vaše nove tetovaže i ispoštujte celu procedure kako bi vaša tetovaža zasijala punim sjajem. Vaše telo i vaš budući izgled je u pitanju. Nastavite sa laganim održavanjem mesta na kome je tetovaža čak i kad mislite da više nema potrebe jer će vam boja dugi niz godina biti intezivna.

Uživajte u vašoj novoj tetovaži i ne zauzimajte negativan stav prema drugim tetovažama jer svako ima pravo da uradi ono što je na njegovom nivou intelektualnih i materijalnih mogućnosti. Zakažite termin na vreme i u pravom životnom trenutku kako ne biste ugrozili njen budući izgled i uživajte u jedinstvenom bolu i avanturi.